VIDEO – zadnjih 10 godina na koju god veliku IT konferenciju da odete svi će vam reći da je video prava stvar, da treba da ulažete u video, da je video budućnost i tako dalje. Dosta njih se poziva na čuvenu Cisco studiju iz 2014, gde se između ostalog kaže da će 2019. godine video činiti 80% saobraćaja na Internetu. Kako se ovo i desilo tokom 2019 godina, jasno vam je da možemo verovati Cisco predviđanjima ubuduće.
Video je super, ali…
Da, super je video ali gde je tu korist za mene, čujem kako pričaju neverne tome ili video je super ali nije to za našu nišu relevantno kažu drugi. Siguran sam da je svako čuo bar još 4-5 tipskih izgovora od strane rukovodilaca ili marketing stručnjaka koji jednostavno ne razumeju da video nije prolazna stvar – video je već sada dominanta forma, a njegova važnost će samo nastaviti da raste. Ali ako je moja tvrdnja tačna, zašto onda kompanije ne ulažu u video produkciju?
Odgovor na ovo pitanje može da se sažme u dve reč – Neznanje i Nesigurnost.
Neznanje
Neznanje je najveći problem kada je u pitanju kreiranje video sadržaja. Kompanije većinom ne znaju koju vrstu sadržaja trebaju da proizvedu, gde da je objave i na koji način da isti promovišu. Takođe i kada se pravi video sadržaj to je uglavnom prilično skupa operacija pa je rukovodiocima marketinških sektora često bitnije da direktor bude zadovoljan video klipom nego ciljna publika.
Nesigurnost
Neznanje obično rađa nesigurnost, još jedan faktor zbog kojega kompanije ne žele da se upuste u proizvodnju video sadržaja. Veliki broj rukovodilaca su nesigurni kako treba njihov video da izgleda, kome treba da se obraća, šta treba da bude unutar video klipa i na kraju krajeve kome da povere izradu istoga. Ali najveća nesigurnost se odnosi na efekte ovakvog reklamiranja, pošto nikome u kompanije nije prijatno kada skupo plaćen video klip generiše nekoliko stotina pregleda i 0 konverzije.
Drevna poslovica kaže put od hiljadu milja počinje sa prvim korakom. Isto tako treba da krene i produkcija video sadržaja. Društvene mreže ne traže savršeno isproducirane spotove gde vi na sva usta hvalite sebe, vašu uslugu ili vaš proizvod.
To niko ne želi da gleda.
Fokusirajte se da ljudima date ili neki dobar savet ili da im detaljno objasnite svoju usluge. Počnite jednostavno, tako što ćete zadužiti nekog da krene da pravi zanimljive vlogove. Počnite vlogove da obogaćujete sa grafičkim elementima. Počnite da dovodite zanimljive goste, koji ne moraju nužno biti vezani za ono što vi radite. Pokušajte da iskoristite globalne trendove ili neke popularne mimove.
Pokušajte da zabavite ljude.
Ja obično volim da sve što kažem ili napišem potkrepim i primerom. Siguran sam da će se veliki broj vas složiti da je “TeleShop” način prodaje bio jedno vreme izuzetno popularan (i sada ima svoju publiku) ali da više nije tako efektivan kao pre 30-40 godina. U stvari sama forma “teleshop”-a i dalje može da bude veoma uspešna ali ako se upakuje sa pravom dozom humora i trunčicom bezobrazluka. “Squatty Potty” je reklama za jedno medicinsko pomagalo i predstavlja možda, najoriginalniji primer teleshopa koji sam ja do sada video.
Nadam se da ste odgledali ovaj klip. Običnom posmatraču ceo klip deluje prilično jeftino (što mu i jeste namera) ali je izrada celog spota koštala 250.000 dolara. Ali ono što je po meni mnogo bitnije je da je OVAJ spot uspeo da proda sve zalihe “Squatty Potty” za tri dana. Neko će reći, ali moj biznis je ozbiljan, takav humor je neprimeren mojoj ciljnoj grupi i tako dalje, ali zaboravljaju da je ovaj proizvod medicinsko pomagalo namenjeno rešavanju izuzetno intimnih problema o kojima retko ko priča u društvu.
Za kraj bih da se vratim na pitanje za početka teksta. Zašto treba juče da počnete sa proizvodnjom video sadržaja? Daću vam tri razloga.
Zato što mlađe generacije konzumiraju pretežno video, zato što je Cisco bio u pravu i zato što ne smete da se zadnji uključite u ovu trku. Sve ostale stvari ćete naučiti na putu od hiljadu milja.
