Većina ljudi ne čita sadržaj na internetu, nego vizuelno skeniraju i traže brze odgovore. Upravo iz tog razloga sve što je vredno mora biti na početku teksta, kao i ove moje prve dve rečenice koje pokrivaju i problem i rešenje.
E sad kad sam vas zainteresovao za temu, objašnjavam sve malo detaljnije. Naravno pozdravljam one koji će neminovno da nas napuste nakon ove rečenice. Zbogom!
Da li je istina?
Rezultati moje ankete iz 2015. godine pokazali su sledeće:
- 40% čitam sve ali preskačem izvesne delove teksta
- 35.2% skeniram i tražim samo zanimljive delove
- 15.9% sve čitam reč po reč
- 8.2% čitam samo naslov
- 0.8% (ostali odgovori)
Zanimljivost: Nielsen je uradio sličnu anketu 1997 godine koja je pokazala iste rezultate.
Zašto se to dešava?
Razlozi navedeni za preskakanje sadržaja:
- 56% čitalaca su nestrpljivi i traže brze odgovore
- 47% smatraju da je tekst predugačak da bi ga čitali
- 43% izgube interes u ono što čitaju
- 38% ne vole formatiranje teksta i dizajn stranice
- 18% su zbunjeni tekstom i smatraju ga preteškim za čitanje
- 7% Ostatak odgovora
Napomena: Korisnici su mogli navesti više od jednog razloga tokom ispunjavanja ankete tako da sve skupa premašuje 100%.
Šta je rešenje?
Počnite svoj članak sa zaključkom, tako da i oni koji nemaju vremena da čitaju sve, nešto korisno dobiju od prvih par rečenica. Oni bi otišli iovako, ionako, ništa nije izgubljeno. A ostali će se upecati da čitaju i dalje. Za njih učinite sledeće:
- Iz teksta izbaci sve što ne sadrži korisnu informaciju
- Prelomi tekst na paragrafe i podnaslove
- Koristi natuknice
Organizatori konferencije su tražili članak od minimalno 400 reči, ja sam prekršio to pravilo zato što ako napišem bilo šta dodatno, nepotrebna inflacija sadržaja krši jedno od principa iznesenih u samom članku. I eto nas u paradokaslnoj situaciji.
A ti što si na kraju mog članka, čitaš i ovo, za tebe ima posebno mesto u mom srcu.