Kao veliki fan Twitter-a oduvek sam u ovu društvenu mrežu polagao velike nade, čak toliko ogromne da sam od početka upravo ovaj kanal komunikacije svrstao u prioritetne za svoj projekat promocije wellness i spa hotela Srbije. Važnije od svega je ipak bilo prepoznati da je Twitter u domaćem turizmu praktično mrtav.
Twitter je nakon Amerike prilično brzo stigao do Srbije. Kraj 2008. godine možemo smatrati nekim ulaskom ove društvene mreže na naše digitalne prostore. Ja sam svoj Twitter profil kreirao početkom 2009. i smatram sebe Twitter pionirom u Srbiji. Često govorim da sam 12.000 pratilaca dostigao zahvaljujući algoritmu Twitter-a da nas domoroce pogura onima koji su na Twitter tek pridošli. To je zapravo neka tajna rasta svih nas koji smo od početka na Twitter-u.
Ipak, pravu popularnost Twitter stiče u periodu 2012. i 2013. godine kada su mnoge domaće javne ličnosti kreirale svoje profile i time dodatno podigle vrednost plave ptičice. Zatim sledi pad, baš u momentu kada smo moje kolege i ja osmislili idealnu Twitter strategiju za naš digitalni brend u turizmu i krenuli da ga primenjujemo.
Ključnu prednost Twitter-a video sam u velikom broju otključanih, ne privatnih profila ljudi koji pišu o svemu i svačemu. Poput Velikog Brata, moglo se prostom pretragom ključnih reči doći do ljudi koji u tom trenutku na tu temu nešto govore, glasno razmišljaju, ili pak dele svoje iskustvo. Pretrage zasnovane na ključnim rečima koje su nama bitne, poput naziva hotela i destinacija, dale su nam kao opciju da jednostavno ulazimo u diskusiju sa potencijalnom ciljnom grupom.
Spoj Twitter-a i Foursquare mreže nam je dodatno olakšao posao jer su ljudi na Twitter-u delili informaciju gde se trenutno nalaze. Mogli smo sa njima da razgovaramo o utiscima u realnom vremenu.
Cilj ovakve strategije bio je, pod broj jedan, prisnija komunikacija, jer Twitter zapravo i jeste komunikacioni kanal, ane promotivni. Tako smo ga doživljavali. Idealan slijed bi bio da nas ta osoba zaprati, da naredni put traži savet, te da je kroz komunikaciju pretvorimo u kupca, odnosno gosta hotela.
Ipak, proces je najčešće pucao u toj završnoj fazi i tu vidim dva razloga zbog kojih nismo uspeli. Najpre zbog činjenice da ljudi ne putuju tako često u domaće spa hotela, a očigledno i da takav tip putovanja doživljavaju dosta lično i intimno, bez preke potrebe da to dele na društvenim mrežama. Problem je predstavljala i kritična masa koje na Twitter-u ipak nije bilo. Samo prividna popularnost Twitter-a stvorila je večite sledbenike u manjem broju, ali Twitter nije nikada postao mainstream kao što je to danas Instagram, koji je idealan za prodaju i nadoknađuje sve što Twitter nije uspeo.
Pre dve godine smo i zvanično proglasili totalni krah pomenute strategije. Twitter je u Srbiji postao primarni kanal za političke diskusije, kao jedan retko slobodan digitalni medij, čija forma idealno odgovara upravo oblasti politike. Turizam više tu nema šta da traži, a pitanje je da li je ikada i imao.
Strategije naše promocije wellness i spa hotela je u potpunosti usmerena na Instagram. Istraživanja pokazuju da je naša ciljna grupa upravo tamo, u drastično većem broju neko ikada pre na Twitter-u.
